Na grudima

Nemam ništa, mila, nemam do ove lude glave, do ovog srca koje sam do vrha napunio tobom

Nemam do ovog ubogog talenta da reči skupljam u snopove

Nemam ništa sem zagrljaja, vrhova prstiju

Šetajućeg levog oka, pogubljenog pogleda i magije kojom ti osmehom bojim oči,

Nemam ti ništa mila, sve mi nekako kroz prste prošlo kao tvoja kosa,

Kako je došlo, tako je prošlo, pitaj mi sede vlasi u bradi i kosi, sve će ti reći

Poznajem Beograd, znam gde najlepše mirišu lipe

Znam gde Dunav najlepše ljubi Savu,

Znam da odaberem prave začine

Da od splačina napravim baš pravo jelo, znaš ono posle kojeg oblizuješ usne i prste,

Znam da prepoznam suze pre suza

Znam da zagrlim, da uhvatim jako oko struka

Znam da zajebem stvar, da od tek mikroskopski vidljive mrlje napravim dva kamiona i jednog slona,

Znam da zaćutim i da kažem „znaš, ja ne znam šta da radim“

Znam da mi je prošlost poput lošeg filma iz holivudske š produkcije,

Kao utopljenik koji je izašao iz reke slučajno sam nabasao na tebe kao od majke rođen

Na tvojoj vatri se grejem, na tvome ramenu dremam, na tvojiim grudima tražim oprost tražim oprost što sam bio svašta i ništa,

I što baš ništa sem ljubavi za tebe nemam.