Dan

momo-kapor

Koliko se samo velikih stvari moglo desiti na taj dan,

Beograd je osvanuo čist, mekan i svilen kao ešarpa u bojama zaljubljenosti na vratu devojke koja po prvi put čeka nekoga kome će sa osmehom šaputati ono čuveno „nemoj“ u kragnu košulje dok joj se po leđima sliva kosa,

blistav kao bele starke na stopalima dečaka koji već dva sata nervozno zagleda svoj lik u ogledalu trazeći najmanju nepravilnost pre nego što izađe iz kuće i krene u susret nekoj njoj pred kojom će ostati bez tla pod nogama i glasa,

jak kao lupanje dva srca koja iako na različitim delovima grada sinhronizovano kucaju iznad crepova, antena i probušenih oluka oponašajući veličanstveni hor gromova i munja,

srdačan kao lažan osmeh konobarice u bifeu na dolaznom peronu autobuske stanice dok joj se na početku noći usiljeno udvaruju klošari i pijanci bez morala i perspektive,

nepravilno uštogljen do neprepoznatljivosti u crnom sakou i beloj košulji,

obojen u boje duplog vinjaka i modrog Besta, baš  kao požuteli brkovi vozača autobusa na putu ka provinciji,

nemiran kao prsti koji po prvi put plivaju između pupka i rubova gaćica sa tendencijama da se sunovrate još niže, direktno u lepljivo grotlo života,

živ kao puzavice i mahovina na zidinama Kalemegdana, ponosno drčan kao maslačak okružen snegom i blatom u inat januaru iz ljubavi prema suncu,

koliko je samo života prošlo kroz taj jedan dan

ej, sve je slutilo da će ući u istoriju i kalendare,

da će dobiti ulicu negde na periferiji

ili sasvim sigurno ući u poeziju kao Barbara u Preverovu pesmu,

da će se spustiti kao zvezda na butinu jedne Sanje u Kaporovoj priči

lii završiti kao višnje u mojoj omiljenoj piti,

sve je baš slutilo na to ali se ipak ništa spektakularno nije dogodilo,

samo je prekrižan broj na kalendaru tužan svedok da se potencijal još jednog mogućeg istorijski važnog datuma u skupinu zalud potrošenih i istih dana stopio.

 

Published in: on 16 јануара, 2017 at 2:17 pm  Comments (2)  

Plaža

love-couple-beach-kiss-kissing-hot-couple-in-sun-shine-love-images-download-romantic-love-images-download-lonelyness-alone-www-143loveu-blogspot-in_

 

Da smo sada na nekoj plaži

Daleko

Negde na obalama okeana

Uvijao bih prstima tvoju kosu kao špagete oko viljuške

Ljubio tvoje rame boje bronze

Lizao sok od breskve sa tvojih usana

Noktima  strugao so sa oboda tvog pupka

I krišom ti vadio pesak iz  mokrih gaćica,

Da smo sada na nekoj plaži

I da je neko lenjo popodne

Onako oporo, baš pravo letnje

Sa mirisom palmi i okeana u vazduhu,

U nebo bih gledao kroz tvoju kosu

I sav žamor oko nas bi utihnuo

Kao da nikoga nema

Kao da samo mi postojimo

Samo ako bih stavio obraz na tvoje grudi,

Da samo sada na nekoj plaži

Crtao bih kremom za sunčanje obrise grada koji najviše volim po tvojim butinama

I ispod njega

Na kolenima

Reči koje bi mi kao talas nadošle u tom trenutku

Strast

Ljubljenje

Drina

Gorske oči

Spokoj

Osmeh

Tišina,

Baš te reči i baš tim redosledom

Sve do stopala,

Da smo sada na nekoj plaži

I da ležimo ispod ogromnog suncobrana od trske

Dodirivali bismo se samo vrhovima prstiju

I smejali kao deca koja  preskaču talase u plićaku,

Da smo sada na nekoj plaži

Daleko odavde

Daleko od svih

Ponovo bih razmišljao o  Džamonji, Tomašu, Tokinu

Jovaninom poimanju Istre i Minhena

Jeleninom Kotoru

Stašinom opisu sanjivih očiju

Skakanju  Mike Antića sa bedema Petrovaradinske tvrđave

I falio bi mi samo jedan mali splav na Savi gde dan najbolje ume da uspori gas

Pa da ti kažem da je u životu najbitnije imati nekoga za koga ćeš kuvati pasulj i kupovati hleb

Da nisu svi mladeži i ožiljci isto ljubljivi

I da sam možda na tragu da se kompletno prepustim  trenutku

Kao da je u njemu sažeta sva tajna postojanja čovečanstva,

Da smo sada na nekoj plaži

Priznao bih ti da se najviše plašim toga da neću ostaviti neki trag iza sebe

I da ću u smrt otići kao najobičniji smrtnik

Sa par čitulja u Politici i sa osmehom na banderi koji će već  sutra biti prelepljen,

Priznao bih ti da se gnušam običnog i mediokriteta

Ljudi spremnih na sve zarad dva minuta pažnje

Da najviše od svega mrzim meso u pasulju, hleb sa rafova prodavnica i dvorišta bez zelenila,

Priznao bih ti da ne verujem osobama što nose velike bele gaće

Kao ni muškarcima koji ne uživaju u ženskom rublju već samo gledaju u telo kao u meso,

Da smo sada na nekoj plaži otvorio bih ti se kao školjka

i ne bih se plašio da ćeš se razočarati što u njoj nećeš pronaći biser.

Published in: on 13 јануара, 2017 at 8:46 am  Оставите коментар  

San

11180630_815682301862190_7429137316254543765_n

 

Sanjao sam te

A baš i ne volim da sanjam pokojnike

Nekako, plaši me to živo pomeranje mrtvih usana

Ali vidiš, nekako, posle tog sna

Probudio sam se nasmejan

Jer ti si i dalje isti

Pospano blentav

Nisi baš zainteresovan za život oko sebe

Čak i kada ležiš pored najnapornijeg psa na svetu

I čak kada je taj pas sada na tvojoj stolici,

Znaš, nisam se probudio u znoju

Nisam tupo gledao u plafon

Nisam bio sjeban ili tužan,

Morao sam odmah da kažem Veri

„Sanjao sam Đoleta, i dalje je isti“

Morao sam da joj kažem i to da je Pera ležao ispred tebe

I da je naravno pravio ršum

Ali da tebe to nije uznemirilo

Samo si podigao onaj tvoj radar od uha

Zevnuo kao da te boli uvo za čitav svet

Stavio šapu pod  njušku i opet nastavio da kunjaš

Baš onako kako si redovno činio posle jela,

Znaš, samo zbog tebe se nadam da postoji taj neki paralelni svet

Mesto gde ljudi i životinje odlaze posle preživljavanja na zemlji

I da ću upravo na tom mestu imati prilike da te ponovo mazim

Prvo po stomaku

Pa po glavi

Po mekanim ušima za koje nikada nisam znao koje su boje

Ali znam da su najmekše koje sam ikada dotakao

I da te posle poljubim u njušku

I da se pogledamo onako

Taman toliko dugo da shvatimo šta onaj drugi ima da kaže

I onda svako svojim poslom

Ti na dremanje

Ja na pisanje,

Eto, samo sam ti kažem da sam te sanjao

Da te nisam zaboravio,

Tačnije, ni Jovana, ni Vera ni ja,

Stalno te spominjemo

Najčešće kada nam se Pera popne na glavu

A penje se baš često,

Taj blentavi crni pas sa belom bradom i belom flekom na grudima

Je jedno pravo voljeno spadalo

I ume da nas nasmeje čak i kada smo sjebani do balčaka

Baš kao što si nekada umeo i ti,

I tako, dobri moj Đole,

Slobodno ti svrati ponovo u moje snove

Nećeš me rastužiti

Nećeš me sjebati

Budi mi dobar i samo spokojno dremaj,

Samo ti spokojno dremaj.

Published in: on 12 јануара, 2017 at 9:29 am  Comments (2)  

Buđenje

16614890tftke7ejngildimfrg4thvjys5bsl0pootsufd0_tac3wmynlfyky96mlvjyeaahdzyfrurigqf1ridhc2jug

 

Potrudi se da spavaš kada dođem,

Na boku

Sa golim ramenom

Dobro, ne baš sasvim golim

Može recimo  tu da bude i  neka  tanka bretela

Par slučajno zalutalih pramenova kose i to je to,

Meni dosta,

Potrudi se da ne čuješ moje korake dok ulazim u sobu,

Pokušaću da budem tih, kao duh, kao pomeranje oblaka, kao testo koje raste

Kao hladna kap kiše koja se sliva niz prozor

Nemoj se smeškati dok sklanjam pokrivač sa tvoga tela

Nemoj početi da drhtiš kada  ti poljubim pregib iza kolena

ili u vrat, tu negde ispod kose,

Potrudi se da ostaneš mirna dok ti vrhovima prstiju dodirujem rebra,

Kad legnem pored tebe, kad se moj pupak nakači na tvoju kičmu kao čičak na pertle

Potrudi se da ostaneš pribrana, prevari me da spavaš i da mi je uspelo,

Čak i onda kad zavučem ruke ispod tvoje majice

Kada ti dodirnem vrhove grudi, pa te onako jako, baš jako stegnem uz sebe,

Toliko jako da bi neko sa strane rekao da smo jedno telo

Čak ni senka da ne prođe između nas

Eto, toliko jako,

Potrudi se da se polako budiš

Nešto poput sunca ili rađanja leptira,

Lagano se otvaraj

Još laganije se okreni ka meni

Pa me zagrli

Pa me poljubi

Malo me gledaj, malo se smeškaj,

Onako polako, sporo, najsporije moguće

Nešto poput obnavljanja ozonskog omotača

Ili kao što Venecija tone u more,

Baš tako se smeškaj

Baš tako me dodiruj

Baš tako me ljubi…

Published in: on 3 јануара, 2017 at 12:50 pm  Оставите коментар