Pitam se

Danima se pitam na koji način nanosiš puter na hleb,
da li odsecaš ivice tosta
da li mljackaš
da li se smeješ između dva zalogaja
Ili si suviše odmerena,
uštogljena ko vojvotkinja od Jorka,
sve natenane i polako,
kao pijanista dok svira „Za Elizu“
zanesena i predana manirima
sve suprotno od onoga
kakvom te danima zamišljam u ovoj blesavoj glavi.

Danima se pitam kako ispijaš prvu jutarnju kafu
da li si obučena samo u neku staru izbledelu majicu ispod koje nemaš ništa
sa dve različite čarape na nogama
sklopljenih butina sa bradom na vrhovima kolenima
zanesena tišinom jutra,
puštaš li paru od kafe da ti nagriza usne
paleći jednu cigaretu za drugom,
ili si možda dosadna, sasvim obična
u spavaćici modro plavoj
puštenoj od vrata do poda,
da li jutra započinješ čajem bez šećera u koji umačeš one bezukusne biskvite
slušaš vremensku prognozu za taj dan na programu televizije Studio B
i da li su ti glavne brige za taj dan
sudar na Slaviji i gužva u admirala Geparta.

Danima se pitam šta u tebi bude poljubac u rame
ugriz za donji usnu
prsti što klize niz kičmu
lepljivi dah na vrhovima grudi
i ona tišina što ostaje kada zamre huk tela,
da li tad poludiš,
da li ti se tresu kolena, jel su ti butine vrele
da li ti podno stomaka počinje nevreme s grmljavinom i kišom,
nevreme ozbog kojeg najdivnije drhtim,
zbog kojeg se umoran smejem,
kada te nadvlada strast,
umeš li izazvati zemljotres
pocepati sve sa nekog
sa sebe
ili si možda sve suprotno od onoga kakvom te zamišljam,
ustogljena i hladna
ne mariš za ugrize i nokte zarivene u ramena,
suviše obična,
premnogo dosadna,
ni mrva od onoga o čemu mislim
ni ugarak od vatre o kojoj snevam.

Published in: on 28 марта, 2016 at 4:44 pm  Оставите коментар  

Požuda

Moje JA prestaje da postoji kada prstima pređem preko njene pičke.

Sve ono što mislim pre i posle toga o njoj, o načinu na koji se ophodi prema meni, o tome što se nikada ne seti da pozove prva, o tome što me smatra samo za kvalitetan kurac, nestaje kada joj otpozadi gurnem ruku u gaćice i osetim koliko je samo napaljena, vlažna i topla.

Opraštam joj što misli samo na sebe, na svoje porive i što me smatra za jeftinu kurvu koja je tu da je dobro izjebe i dovede do orgazma.

Nema tu više zdravog razuma, fokusiran sam samo na njeno savršeno izvajano telo, da je zadovoljim i na to da mi kurac nikada ne ispadne iz njene uske pičke.

Obožavam da je gledam kako se izvija kada joj kružnim pogledima prstima prelazim preko klitorisa.

Obožavam kako sklapa oči kada moji prsti skliznu u nju.

Obožavam kada me uhvati čvrsto za kurac.

Obožavam kako uzdiše kada rukama prelazim preko njenih savršenih malih sisa.

Obožavam kada mi kaže „Daj mi ga“…

Obožavam je što je kučka i na neki način to što me smatra svojom kurvom, što budi u meni perverznjaka i jebača u tih nekoliko sati kada nit pišem nit razmišljam o ljubavi

U neku ruku, mogu je smatrati za katarzičnu elementarnu nepogodu koja mi godi, toliko godi da ne želim više nijednu drugu da jebem ili dodirujem sem nje.

Jebati, gledati neku drugu kako se izvija i znoji nad mojim telom postalo je nemoguće, više me pali ideja o njoj nego nečije usne koje željno gutaju moj kurac.

 

Lud sam, ponašam se kao da nikada pre nje nisam imao savršeni seks. Kada drkam na nju, ne zamišljam je u crvenim gaćicama i halterima već u najobičnijim crnim gaćama skinutim do kolena, kako je izvijena u savršenoj ravni sa mojim preponama, spremna da me u sebe primi: „Uđi u nju polako do kraja, želim skroz da ga osetim u sebi“.

U tim trenucima kao mantru vrtim dobro poznate dijaloge:

– Jebi me jače.

-Uhvati me čvrsto za guzu i nabijaj ga do kraja, da me boli.

-Jebi me, jebote, želim da svršim dok je u meni.

 

Neobjašnjiva je, ne mogu da shvatim šta je to što mi prija u njenoj arhaičnosti, kao da me jednostavno postavlja na svoje mesto kao savršen primer one rečenice „Karma je kučka.“, kao da vrši osvetu za sve one koje su od mene očekivale još nešto pored jebanja, a dobijale su samo kuliranje jutro posle.

 

Osećam se loše, nervozno i prazno kada je nema, onaj miligram samopoštovanja mi ne dozvoljava da skroz prestanem da postojim kao ličnost, borim se protiv nje u sebi na suvo, skidam se i bežim od tog ludila ali džaba. Dovoljna je samo jedna poruka i opet mi struji kroz kičmu, pomisao na njene dodire, pogled, usne, savršen stomak, na njenu toplu pička i meškoljenje bokova kada uđem u nju nadjačavaju razum.

Želim je na bilo kom mesto u bilo koje vreme, u javnosti, u četiri zida, svuda! Želim da se jebem sa njom do krajnjih granica tela, do zadnjih atoma snage i do poslednje kapi sperme.

Želim da je zadovoljim iz besa, iz najprljavije strasti, iz želje, iz onog dela mene koji me ponekada plaši kad mi zaposedne telo i um.

Želim da je grizem za donju usnu dok me steže butinama, da je ljubim po ramenima, po vratu, da joj usnama i vrhovima zuba dražim bradavice dok me ona sve čvršće pritiska i nabija se preko trenerke na moj kurac.

Želim je i iz te želje proizilazi moja nemoć da joj se opirem, postajem i ostajem njena kurva, narkoman koji je navučen na njenu pičku i kriziram kad nema mogućnosti da su mi prsti u njoj.

Radi me miris njene kose, kože, način na koji mota cigarete dok sedi gola u krevetu, radi me kako priča, kako gleda, kako se trza i uzdiše dok svršava, radi me kad me govori da je ovlažila kada joj pričam kako bih je jebao na klupi u jednom parku blizu njene kuće ili kako bih joj dražio klitoris na autobuskom stajalištu u dva sata poslepodne, na sred ulice pred ljudima, radi me kako širi noge, kad mi se trlja o kurac dok ležimo na boku, radi me njen stisak kada ga jako uhvati, radi me sva perverzija koja stanuje u njenom umu a koja se savršeno uklapa sa onima koje obitavaju u meni.

Published in: on 24 марта, 2016 at 2:23 pm  Comments (2)  

Trne mi telo

Trne mi telo
Na pogled
Na dodir
Na miris
Na ugriz,
Trne mi telo
Na proživljeno
Na već viđeno i jedva ponovo čekano
Na pomešani miris cigareta i piva
Na pomisao o razumu koji se gubi,
Trne mi telo
Na zvuk gardarobe koja pada po podu
Na zvuk trenja kože i pamuka
Na zvuk ubrzanog disanja
Na zvuk tela koje se proteže,
Trne mi telo
Na ramena
Na kičmu
Na tople bokove
Na mokre butine,
Trne mi telo
Na izvijenu senku tela
Na dve izvijene senke tela
Na dve izvijane i pomahnitale senke koje se sve brže pomeraju
Na dve izvijene senke tela što tromo leže na zidu,
Trne mi telo
Kada mislim
Kada u mislima razvijam slike
Kada poželim o tome da pišem,
Trne mi telo….

Published in: on 22 марта, 2016 at 1:14 pm  Оставите коментар  

Minja

Sviđa mi se što sa tobom mogu u stihu
o noći
o danu
o samoći
o dosadi
o strahu od prolaznosti
o umiranju dok si živ
o ludilu koje mi ponekad prija
koje me hrani,
što mogu o ljubavi prema šinama, kaldrmi I električnim vodovima trolama
oh, kako samo divno mogu sa tobom o senkama koje se stapajući njišu
o koži sa koje se punim plućima diše
o jednostavnosti života
biti i postojati u svetu a živeti na periferiji Beograda,
sviđ mi se što su mi usta puna slova dok izgovaram tvoje ime – Minja,
što mogu o suštini dok forma spava u blatu
ma, mogu sa tobom bez sata
mogu u dva u tri ili u pet I trideset dva
da ti pošaljem stih il sonet
i da onda zamišljam kako on zvuči dok se gega preko tvojih zuba
kako se tetura kroz nepce
kako preko jezika ka usnama jurišaju reči kao autobusi što idu ka jugu
sviđa mi se sto sa tobom mogu bez suvišnih objašnjavanja,
pesnik je rekao ono što je zapisao u polusnu
nema tu neke logike i dubljeg značenja,
zašto bi iko ikada želeo znati šta je pesnik kroz neku čudnu metaforu hteo reci,
zato i kažem
sviđa mi se što s tobom mogu o svemu
u bilo koje vreme
u stihu
bez da se plašim preterivanja.

Published in: on 1 марта, 2016 at 6:59 pm  Оставите коментар