Suze koje bole

„Sutra s tobom necu biti, odnosi me zivot dalje, ja te volim, al sta mogu, sudbina me na put salje“
Prenut iz razmisljanja i zurenja kroz prozor, mahinalno okrecem glavu trazeci pogledom osobu koja peva.
Bila je lako uocljiva.
Kosa crna kao ugalj, odevena u neku staru zelenu jaknu, pocepanih letnjih patika, lelujala je izmedju spalira sedista.
„- Molim vas, dajte mi neku paru, potrebno mi je da kupim bebi mleko. Hvala vam, Bog vam pomogao i dao srece.“
Glas prepun bola, glas ugusenog detinjstva, glas koji boli svojom poniznosti prilikom obracanja onome pred koga svojim promrzlim rukicama prinosi posudu za tu neku udeljenu paru se priblizavao i meni.
Otvaram novcanik. U njemu oko sesto dinara. Plata sutra, a ne znam koje cu jos troskove imati do kraja radnog vremena. Razmisljam neko vreme koliko da joj dam, i na kraju odlucujem da je moja vrednost „zdravlja i srece“ ovog trenutka oko dvadesetak dinara.
Napokon prilazi i meni. Stavljam sitnis u posudu i u tom trenutku pravim najvecu gresku u toku danasnjeg dana – gledam je u oci.
Musavim obrazima su tekle bistre reke suza, ulivajuci se u usta preko ispucalih usana.
Rukice promrzle stezu onu posudu i  sliku bebe zalepljenoj na nekakvom kartonu.
Trese se od zime, umora, a verujem i gladi.
Slika koja nije trajala duze od pet sekundi, nacisto me je paralisala.
„Devojcica sa sibicama“ je stajala ispred mene, a ja nisam ucinio nista da joj pomognem, pustio sam je da izadje iz autobusa sa tek dvadesetak dinara.
Birajuci izmedju nje i svojih potreba, izabrao sam sebe.
Autobus staje na stanici, i ona izlazi. Tek tada primecujem da hramlje, praveci bolne grimase.
Autobus i dalje stoji u mestu.
Ona prilazi ogradi iza stanice i naslanja glavu na hladne sipke. Pocinje da se trese, u pocetku sporo, pa onda sve jace.
Nejako, izmuceno telo kao da zeli da kroz te pokrete i suze izbaci sav bol iz sebe.
Sa druge strane prozora, daleko od hladnoce, u toploj jakni i citavim cipelama, plakao sam i ja.
Znam, moje suze njoj nista ne znace, nece joj doneti hleb ili je odbraniti od batina onog ko ju je mozda i naterao da prosi.
Ali njene, njene suze bole. Seku i isitnjavaju ono sto nazivamo dusom.

Published in: on 26 децембра, 2013 at 9:24 pm  Comments (1)  

Mogao bih da te volim

Mogao bih da te volim
onako ruski da te volim
do kostiju
da te disem
da te pijem
na ramenima kroz zivot da te nosim
tvojim jagodicama da dotaknem sunce
u kosi da ti zadenem mesec
na butinu zalepim zvezdu
maleni beleg kao zig onih koji ce doci posle nas.

Mogao bih da te volim
tako pitomu
nevinu
neukaljanu
od strane ovog prljavog sveta,
bez da te ikada pitam odakle si dosla
gde se to radjaju duse poput tebe
i kako si uspela da se odupres senkama ludima
otrgnuta od kosmara realnosti,
mogao bih da ceo zivot provedem bez da te ista pitam
a da te sve razumem
na pogled
na dodir,
mogao bih da te volim.

Published in: on 25 децембра, 2013 at 9:54 pm  Comments (1)  

Amelie

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
tako sam te silno pozeleo,
ceznja je poput noza parala moju utrobu,
i krvario sam ti, moja Amelie,
krvario pred svim tim nepoznatim ljudima na ulici,
raspadao sam se od tolikog nedostajanja kao kakav gubavac,
draga moja, Amelie.

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
sve je oko mene bilo uzasno romanticno,
svi ti praznicno okiceni izlozi,
koncert smeha, razdraganih koraka i pijanih plocnika,
a ja sam hodao sam,
bez tvoje ruke u dzepu,
draga moja, Amelie,
hodao u susret magli koja je lizala gole grane platana,
tako pijan od nedostajanja tebe,
draga moja, Amelie.

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
ruke su mi drhtale kao klosaru koji sklupcan lezi na klupi,
sanjajuci vino kako mu klizi niz grlo,
secao sam se svih onih trenutaka kada sam te pio na iskap,
secao sam se, draga moja, Amelie,
tvojih usana i grudi, kojima sam utoljavao glad,
pun i sit svega sto je imalo tebe kao esenciju,
al ta secanja su me samo jos vise rastuzila,
kao ledolomac ledeni breg razorila,
jer bila je tako savrsena noc,
a ti nisi bila tu,
draga moja, Amelie.

Published in: on 22 децембра, 2013 at 3:41 pm  Comments (2)  

Amelie

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
tako sam te silno pozeleo,
ceznja je poput noza parala moju utrobu,
i krvario sam ti, moja Amelie,
krvario pred svim tim nepoznatim ljudima na ulici,
raspadao sam se od tolikog nedostajanja kao kakav gubavac,
draga moja, Amelie.

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
sve je oko mene bilo uzasno romanticno,
svi ti praznicno okiceni izlozi,
koncert smeha, razdraganih koraka i pijanih plocnika,
a ja sam hodao sam,
bez tvoje ruke u dzepu,
draga moja, Amelie,
hodao u susret magli koja je lizala gole grane platana,
tako pijan od nedostajanja tebe,
draga moja, Amelie.

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
ruke su mi drhtale kao klosaru koji sklupcan lezi na klupi,
sanjajuci vino kako mu klizi niz grlo,
secao sam se svih onih trenutaka kada sam te pio na iskap,
secao sam se, draga moja, Amelie,
tvojih usana i grudi, kojima sam utoljavao glad,
pun i sit svega sto je imalo tebe kao esenciju,
al ta secanja su me samo jos vise rastuzila,
kao ledolomac ledeni breg razorila,
jer bila je tako savrsena noc,
a ti nisi bila tu,
draga moja, Amelie.

Published in: on 22 децембра, 2013 at 11:42 am  Оставите коментар  

Amélie

Poželeo sam te noćas,
draga moja Amélie,
tako sam te silno poželeo,
čežnja je poput noža
parala moju utrobu,
i krvario sam ti, moja Amélie,
krvario pred svim tim
nepoznatim ljudima na ulici,
raspadao sam se od tolikog nedostajanja
kao kakav gubavac,
draga moja Amélie.

Poželeo sam te noćas,
draga moja Amélie,
sve je oko mene bilo užasno romantično,
svi ti praznično okićeni izlozi,
koncert smeha,
razdraganih koraka
i pijanih pločnika,
a ja sam hodao sam,
bez tvoje ruke u džepu,
draga moja Amélie,
hodao u susret magli koja je
lizala gole grane platana,
tako pijan od nedostajanja tebe,
draga moja Amélie.

Poželeo sam te noćas,
draga moja Amélie,
ruke su mi drhtale kao klošaru
koji sklupčan leži na klupi,
sanjajući vino kako mu klizi niz grlo,
sećao sam se svih onih trenutaka
kada sam te pio naiskap,
sećao sam se, draga moja Amélie,
tvojih usana i grudi
kojima sam utoljavao glad,
pun i sit svega što je imalo tebe kao esenciju,
al’ ta sećanja su me samo još više rastužila,
kao ledolomac ledeni breg razorila,
jer bila je tako savršena noć,
a ti nisi bila tu,
draga moja Amélie.

Published in: on 22 децембра, 2013 at 10:58 am  Оставите коментар  

Amelie

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
tako sam te silno pozeleo,
ceznja je poput noza parala moju utrobu,
i krvario sam ti, moja Amelie,
krvario pred svim tim nepoznatim ljudima na ulici,
raspadao sam se od tolikog nedostajanja kao kakav gubavac,
draga moja, Amelie.

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
sve je oko mene bilo uzasno romanticno,
svi ti praznicno okiceni izlozi,
koncert smeha, razdraganih koraka i pijanih plocnika,
a ja sam hodao sam,
bez tvoje ruke u dzepu,
draga moja, Amelie,
hodao u susret magli koja je lizala gole grane platana,
tako pijan od nedostajanja tebe,
draga moja, Amelie.

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
ruke su mi drhtale kao klosaru koji sklupcan lezi na klupi,
sanjajuci vino kako mu klizi niz grlo,
secao sam se svih onih trenutaka kada sam te pio na iskap,
secao sam se, draga moja, Amelie,
tvojih usana i grudi, kojima sam utoljavao glad,
pun i sit svega sto je imalo tebe kao esenciju,
al ta secanja su me samo jos vise rastuzila,
kao ledolomac ledeni breg razorila,
jer bila je tako savrsena noc,
a ti nisi bila tu,
draga moja, Amelie.

Published in: on 22 децембра, 2013 at 10:37 am  Оставите коментар  

Amelie

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
tako sam te silno pozeleo,
ceznja je poput noza parala moju utrobu,
i krvario sam ti, moja Amelie,
krvario pred svim tim nepoznatim ljudima na ulici,
raspadao sam se od tolikog nedostajanja kao kakav gubavac,
draga moja, Amelie.

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
sve je oko mene bilo uzasno romanticno,
svi ti praznicno okiceni izlozi,
koncert smeha, razdraganih koraka i pijanih plocnika,
a ja sam hodao sam,
bez tvoje ruke u dzepu,
draga moja, Amelie,
hodao u susret magli koja je lizala gole grane platana,
tako pijan od nedostajanja tebe,
draga moja, Amelie.

Pozeleo sam te nocas,
draga moja, Amelie,
ruke su mi drhtale kao klosaru koji sklupcan lezi na klupi,
sanjajuci vino kako mu klizi niz grlo,
secao sam se svih onih trenutaka kada sam te pio na iskap,
secao sam se, draga moja, Amelie,
tvojih usana i grudi, kojima sam utoljavao glad,
pun i sit svega sto je imalo tebe kao esenciju,
al ta secanja su me samo jos vise rastuzila,
kao ledolomac ledeni breg razorila,
jer bila je tako savrsena noc,
a ti nisi bila tu,
draga moja, Amelie.

Published in: on 22 децембра, 2013 at 10:27 am  Оставите коментар  

Apel

Drugari, zima dolazi, a postoje ljudi koji nemaju elementarne uslove za zivot. Znam da su vam svima pomesana osecanja povodom humanitarnih akcija, ali budimo ljudi i pomozimo. Ovde nema sms poruka, nema racuna, imate transparentan uvid u vasu donaciju.
Radi se o dve ustanove:
– Prihvatilistu za stare u Kumodraskoj.
– Svratiste za decu u Krfskoj.

Prihvatilistu za odrasle u Kumodraskoj trebaju sredstva za higijenu, lekovi, odeca, obuca, posteljina i na kraju, hrana.
Tih stvari u nekom ok stanju ima svako od nas, a realno, verujem da nam nicemu vise ne koriste, nego samo zauzimaju mesto negde po kuci.

Svratistu za decu u Krfskoj su takodje potrebne gore navedene stvari, plus, buduci da idu praznici, bilo bi pozeljno da im se odnese i neki slatkis, knjiga ili igracka.

Adrese i telefoni:

Prihvatiliste za odrasle: Kumodraska 226b (preko puta Soko Starka) br. tel. 011 24 66 996

Svratiste za decu: Krfska 7 br. tel. 011 33 90 258

Published in: on 8 децембра, 2013 at 4:20 pm  Comments (3)  

Tisina

Ne govori,
samo me u tisini prati tim ocima punim Dunava,
ne kvari ovaj trenutak tisine recima,
pricaj mi ocima o sebi,
izgovori pogledom sve o onim danima u kojim si me snevala,
opisi obale i parkove gde si me medju travom i zvezdama trazila.
Znam, dugo si cekala
ali razumi me,
i ja sam lutao,
tumarao po svakojakvim budzacima
kao pas sam lizao svoje rane,
gradio bedeme nepoverenja od srdzbe i gorcine.
Ne,ne govori,
samo cuti,
predji  tim prstima od trske i visnje po obrazima i kosi,
zabodi zelju u srce moje,
duboko, najdublje sto mozes,
zarazi me besmrtnom ceznjom,
neizrecivim osecanjima
cistom decijom ljubavi.
U tisini,
kroz trepavice boje ugljena,
cutanjem mi izgovori najlepse reci,
tim ocima prepunim Dunava,
pricaj mi blazenim glasom tisine.

Published in: on 7 децембра, 2013 at 2:24 pm  Comments (4)  

Sama

Njene oci su tuzne,
jesenje tuzne,
po blatnjavom listu
osmeh andjela titra,
usane od prezrelih dinja,
a niko da ih zubima kida,
cesto pomislim „bas je to steta“.
Nikada mrava zgazila,
a opet tugu za druga i ljubvnika ima,
jutrom udise tisinu
mrak je necujno doziva,
na grudima joj spavaju sete,
po njenom telu lelujaju grana siluete,
miluje rukama neke dosadne dane,
miluje sve ono sto je najvise plasi,
u strahu od nepoznatog, bolnu tisinu, steze uz sebe.
Suvise lepa da pati,
al pati,
ko to da shvati.

Published in: on 5 децембра, 2013 at 8:12 pm  Оставите коментар