Beleg

Znala je bolje od mene ko sam,
kolika je cena moje duše na vašaru neba,
da, znala je,
znala je zato sto smo došli sa iste planete,
po malo zaneseni,
po malo neshvaćeni,
čudni zbog svoje ljubavi ka mraku,
pravi alhemčari sete,
zapali u ovo ruglo od sveta.
Poznao sam je jedne davne nedelje,
pošla je među ljude bez maske,
sa svim tim ožiljcima,
ispijena,
isprana lošim i bleda,
al u istom,
tako nestvarno lepa.
Da, poznao sam je,
obgrlio sam je očima
privukao sebi snažno,
čvrstim zagrljajem tišine,
ništa joj nisam pričao,
mada su nam se kose nadvikivale
u pauzama dok su dlanovi šaptali glasno…
Imala je na sebi samo slomljeni osmeh,
imao sam na sebi samo posiveli bljesak nade,
dva različita belega,
pala sa iste planete,
utisnuta u kože nas retkih, osmisljena da se prepoznamo,
ako se u nepoznatom
svetu ikada sretnemo.

Published in: on 23 августа, 2012 at 8:01 pm  Comments (1)  

U tvojim rukama

U tvojim rukama ja sam pesak,

klizim ti niz prste ko pero nošeno lakim vetrom,

tečem ko voda,

mazim se sa tvojom kožom,

nestajem u mekim dlanovima,

stapam se sa tvojim linijama života,

izranjam i nanovo zaranjam,

kao davljenik u talasima….

 

 

 

Published in: on 7 августа, 2012 at 10:55 pm  Оставите коментар