Kada te sve….

Volim te kada si bez šminke,

raščupanu i umornu,

dok na mojim grudima ležiš,

kada se smešiš  ko neko dete

opijajući me mirisom

kože i kose,

znojem nastalim od eskalacije strasti u nama.

Volim kada se stisneš uz moje telo,

svaku mi poru sobom ispuniš,

i dišem te

i tečeš kroz vene

prvo me maziš,

a onda podivljaš,

neukrotivo zavladaš mojim umom i telom.

Volim  kada si ozbiljna

kada prođeš rukom kroz kosu,

kada ti prođem rukom kroz kosu,

kada te poljubim

i kada me poljubiš,

onako,

iz čista mira.

Volim te kada me zagrliš,

i kao pokušavaš da spavaš,

a sve mi poturaš vrat i ramena pod usne,

mazno bežiš u mene,

rasplamsavajući tek ugašenu strast.

Volim te kada me gledaš tim toplim očima

dok ćutimo

ispijajući prvu jutarnju kafu,

polako i lenjo,

samo da produžimo to jutro još malo.

Published in: on 27 априла, 2012 at 10:37 pm  Comments (1)  

Boban

Nešto mi fali,
a ceo sam,
srce i telo su tu,
al opet,
nisam potpun,
nešto mi fali,
nešto što nikada nisam ni imao,
duh il vazduh,
šta god da je,
samo  znam
da mi fali.
Od zemlje sam se uzdizao sa tim osećajem,
šta god slavio,
kada god bih plakao,
pa turoban ćutao,
znao sam uvek jedno,
da mi fali…
Nikome to ne govorm,
kada dođe – ja zaćutim,
popijem jednu,
toplom suzom properem zenice,
nastavim dalje
bez toga što mi fali,
a ne znam ni šta je…

Published in: on 24 априла, 2012 at 9:50 pm  Оставите коментар  

Strast

Odlučila je,
moram biti njen
drugi joj nisu bitni,
ni mene ne pita
već me uzima za ruku
i stavlja svoju glavu na moje rame..
Nešto mi tiho šapuće
spušta poljupce na vrat,
u kosu,
nežno me steže k sebi,
utiskuje svoj žig…
Ne vredi da se bunim,
ne da mi dalje od sebe,
kao da me je u poslednjoj ruci na pokeru dobila,
ona me želi,
oči joj gore od čežnje.
I ja nju želim,
umirem za dodirom njenog dlana,
pratim te male stope u snegu,
pijem kuvano vino sa mirisnih usana.
Sklanjam pahulje sa trepuški dahom,
u obraze joj vrelinu tišinom pogleda vraćam.

Published in: on 23 априла, 2012 at 3:52 pm  Оставите коментар  

Original falsifikata (odsustvo rime i poezije kao takve)

Ne volim kada te volim,

kažem, ne volim

jer nije prirodno da si ta tačka od koje sve kreće,

od koje rastem u koju se stapam,

jer znam da je lomljivo sve,

poput stakla

il zapaljivo poput plišanih snova,

ali eto, i to se dešava,

ne želela to,

ne želeo to.

Ne volim to što me poznaješ,

što znaš gde počinjem i gde se završavam,

što si gordost

i što si milost,

sto si uvek za korak ispred,

i što ti je odgovor uvek spreman,

pre nego što išta i pitam.

Ne volim sve ono što nisam,

sve ono sto jesam,

sve ono što se trudim da budem,

uvek jednako isto,

predano i sa prefiksom „JA“ ispred svega,

jer to „JA“ se i rodilo iz neke čudne povezanosti tebe i moje kože,

te sada to JA buja i raste,

ko iz vode raste.

Ne volim to što se nalazim u skupini „to ne želim“

kada je knjiga tvojih utisaka po sredi,

veruj, ne boli to što sam poput slova unutra,

već sama činjenica

što sam dopustio da to tako bude.

Ja umem,

bez lažne skromnosti,

stvarno umem,

bolje od svih

koji su te ikada želeli

te kada te želm ja

želim sve same ludosti i gluposti,

hrpe nežnosti,

salve strasti,

uz samo jednu molbu,

zaista mizernu,

da na svakoj predstavi,

publiku činiš

samo ti.

Ne volim to sto poznaješ dete u meni,

sve moje slabosti,

to sto sve shvataš racionalno

i sto se trudiš da deluješ poput groma

a u stvari samo si blag vetar,

topao i zanosan,

pred kojim hrabro drhtim

svaki put kada kada mi u susret krene…

Published in: on 20 априла, 2012 at 6:59 pm  Comments (1)  

O kiši

Neću da je pitam

ima li nekog,

pije li znoj sa njegove kože

i da li se još uvek onako čvrsto

privija uz telo

posle divlje ekstaze svih čula…

 

Ne, neću,

ipak nisam toliko jak,

pa da podnesem

reči kao

što su

strasti,

želja,

i blud,

sa njenih usana,

a da pri tome

ne priča o nekoj našoj noći,

ili danu…

 

Ne, neću je pitati

da li još uvek ima naviku da ćuti,

i da se poput brodolomnika,

osami u svojoj sobi,

sa svim tim jazz-om

i knjigama,

nestane daleko od ljudi…

 

Sa njom mogu samo o kiši

o pričanju očima,

besu i smehu,

o nekim tajnim znakovima čežnje

koje mi ponekada šalje

i o onima,

koje ja njoj šaljem.

 

Published in: on 18 априла, 2012 at 10:08 pm  Оставите коментар  

Strah

Dođu,
nepozvani
se pojave,
svi strahovi,
kao na posmrtnom odru,
posedaju oko mene,
prvo se hrane,
žderu,
deo po deo mene
onda se smeju,
grohotno,
kao da nisam tu,
da ne vidim tu pakost,
zlobu
koja isijava poput ognja
iz bledih im očiju.
„šta ostaje posle njega“
šImageapuću između sebe,
kao nekakvi lešinari
što u preriji
čereče strv…

Published in: on 17 априла, 2012 at 5:38 pm  Оставите коментар  

Želim

Ne želim da se sećam
želim da te živim
sada i odmah
nikako u snovima
ili kroz dvadeset godina,
želim sada i ovde
pod zubima da osetim
nežnu kožu tvojih usana
i vrelinu daha
kako mi klizi niz grlo,
želim stast,
želim oganj,
želim agoniju iščekivanja
grozničavo da osluškujem
kada će sat otkucati sedam,
da mi  kosti u telu
registruju najveći zemljotres
koji svet pamti,
dok lahornim koracima
koračaš ka meni.Image

Published in: on 16 априла, 2012 at 8:06 pm  Оставите коментар  

Stvari

Postoje stvari koje volim,

tišina,

prolećno jutro,

kafa,

cigarete,

vino,

ljudi,

san.

 

Postoje stvari koje mrzim,

tišina,

prolećno jutro,

kafa,

cigarete,

vino,

ljudi, Image

san.

Published in: on 15 априла, 2012 at 8:06 pm  Оставите коментар  

Brojevi

Nikada nisam gledao na brojeve žena

kao nešto što vredi spominjati,

i čime se može dičiti

u nekoj skupini

mizernih ljudi,

dok polupijani

pričamo gluposti.

Brojevi žena

koje su prevrnuli,

iz noći u noć,

i svako veče druga,

mlađa,

iskusnija,

bludnija,

do vraga

da li te cifre

stvarno nekome toliko vrede

ili je samo ego

i davno štiklom

pogažen ponos,

pa se svete

i nekoj njoj i sebi,

kroz sve te brojeve žena?

Više volim da imam jednu ženu,

onu koja ume da podivlja,

da odbije moje telo,

kada se prene preko nje,

onu što voli da ćuti,

onu što voli da grize,

onu što drugi zovu kučka,

onu koja ništa ne ume,

al ipak,

ume sve,

zato što je moja

i u mojim očima je uvek ista,

nikada ne stari.

Ja stvarno volim takvu ženu,

nikako brojeve raznih

pa makar je imao samo u mislima,

draža mi je jedna,

nego  harem bludnih,

spremnih da ispune

svaki moj poriv

koji nastaje iz najprljavije strasti.

Published in: on 15 априла, 2012 at 6:39 pm  Comments (2)  

Kada sve pišem

Jednom me je neko pitao

kako nastaju moje pesme,

od čega gradim reči

i kako ne mogu da budem kratak i koncizan,

već moram sve da obavijem

u milion vetrova metafora,

tako da se i sam ponekada zagubim u rečima,

zaboravim ono o čemu sam i počeo da pišem.

Rekoh,

najbolje pišem kada sam na vrhuncu krajnosti,

kada sam srećan i pijan od ljubavi,

tada sa ženine kože upijam znoj,

hranim se mirisnim dahom

i svom onom pobacanom gardarobom po podu,

onim slatkim trzajima kada te slučajno dotakne

ili kada ti spusti kosu  na grudi,

tada mi baš reči same od sebe

klize ispod jagodica po papiru,

baš kao ja po njihovim usnama svojim,

al eto,

takođe najbolje pišem

i onda  kada sam u glibu,

onako pošteno sjeban,

te slušam jazz i blues,

opijam se,  ćutim,

osamljen ko vuk

provodim dane u svojoj sobii,

četiri zida i ja,

kao mesar

tranžiram komad po komad srca,

i stapam sivilo i mrak u jednu boju,

mrzim  ljude,

mrzim sebe,

priznajem,

i tada stvarno dobro pišem,

ili tačnije rečeno,

krvarim rečima po papiru.

Eto,

tako nastaju stihovi,

prosto,

sami od sebe se roje,

ja sam samo glasnik onoga

što raste

ili onoga  što se kida u meni.Image

Published in: on 14 априла, 2012 at 7:05 pm  Оставите коментар